menu

Nekoliko reči o nama

Nekoliko reči o nama

Nemoj čekati, jer nikad neće biti pravi trenutak.

 

Naša priča počinje 2015. godine. Kao dva istoričara i mladi bračni par, obreli smo se u malom selu Bešenovu, u podnožju Fruške gore. Nasledivši staru porodičnu kuću sa voćnjakom, u kojoj su odrastale generacije porodice Solarević („mladoženjine“ porodice), došli smo na ideju da započnemo posao kojim bismo iskoristili sve potencijale ovog kraja. Budući da su se prve kapljice rakije proizvodile u porodici Solarević još od njihovog nastanjivanja u selu 1965. godine, strast za kvalitetnom čašicom prenela se i na mlađe generacije. Upravo zbog toga, ideja o proizvodnji rakije je pretočena u plan, a plan je ostvaren 2016. godine osnivanjem destilerije koja je dobila naziv Kazanče.

Vanja i Srđan


 

Šta se to peče u „kazančetu“?

 

U destileriji Kazanče, rakije se proizvode na tradicionalan način, ali uz sprovođenje savremenih propisa. Veoma značajan deo u proizvodnji predstavlja odvajanje koštice, koje je obavezno zbog smanjenja rizika od prekomernog prisustva cijanovodonične kiseline, koja rakiju čini gorkom i nebezbednom za konzumiranje. Fermentacija je izbalansirana usitnjavanjem tj. pasiranjem voća, i veoma se pomno prati, uz korigovanje temperature prostorija u kojima se nalaze posude za fermentaciju. Proces destilacije se sprovodi u bakarnom kazanu koji se zagreva na drva, uz obaveznu dvostruku destilaciju, kako bi se dobila kvalitetna i bezbedna rakija. Nakon svođenja rakije na određeni procenat alkohola, ona se stavlja na odležavanje, koje je različitog trajanja u zavisnosti od vrste rakije. Naše rakije proizvedene su bez dodavanja veštačkih aroma, isključivo od kvalitetnog voća i vode kojom se rakija svodi na željenu jačinu (demineralizovana voda sa sertifikatom), a u slučaju likera, koristi se kvalitetan med sa Fruške gore.


Rakija od breskve se u Srbiji retko proizvodi za tržište, međutim nije retka u domaćinstvima, naročito na području Vojvodine. Za dobijanje kvalitetne rakije veoma je bitan odabir sorti breskve (najbolje su kasnije sorte koje po pravilu sadrže veći procenat šećera), kao i kupažiranje rakije dobijene od različitih sorti (ukoliko su zbog vremena sazrevanja voća proizvedene u različito vreme). Takođe, veoma je bitno odvajanje koštice, zbog prisustva amigdalina u njoj, čije razlaganje u ljudskom organizmu dovodi do pojave veoma opasne i otrovne cijanovodonične kiseline. Rakija od breskve je najčešće bezbojna, i treba da sadrži između 43 i 45 vol. % alkohola kako bi se zadržala aromatičnost i izbegao njen otužan ukus.

Sorte koje mi koristimo u proizvodnji su:

  • Veteran – Sorta breskve nastala ukrštanjem sorti Von i Rana Elberta u Kanadi, a priznata 1928. godine. Veoma zahvalna sorta za preradu (rakija, sokovi, džemovi, kompoti) zbog visokog sadržaja šećera (posebno značajno u proizvodnji rakije zbog prinosa alkohola), sočnosti i veoma lakog odvajanja mesa od koštice. Plod je okrugao, privlačnog izgleda, uprkos nedostatku crvene boje. Nije naročito popularna na tržištu svežeg voća, između ostalog zbog mesa koje je mekano i osetljivo. Vreme sazrevanja je sredinom avgusta. 
  • Redhejven – Sorta breskve nastala ukrštanjem sorti Hejlhejven i Kalhejven u Mičigenu (SAD) 1940. godine. Najzastupljenija je sorta svih vremena zbog kvaliteta ploda i otpornosti na niske temperaturne uslove. Plod je okruglog oblika, veoma privlačnog izgleda, meso je čvrsto, slatko i odličnog kvaliteta. Jedna je od najpopularnijih sorti na tržištu svežeg voća, ali se može koristi i u preradi (visok procenat šećera, koštica se delimično odvaja od mesa). Vreme sazrevanja je druga polovina jula.


Rakija od šljive u Srbiji je sinonim za rakiju, po čemu smo čak i u svetu poznati. Zato je sasvim prirodno da svaka destilerija u svojoj ponudi ima nadaleko prepoznatljivu šljivovicu. Šljiva je najzahvalnija voćka za proizvodnju rakije, zbog daleko najvećeg procenta šećera, koji joj garantuje veći prinos u poređenju sa drugim voćem.

Sorte koje mi koristimo u proizvodnji su:

  • Stenli – Sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Ažen i Grenduk 1912. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. U našim krajevima je veoma cenjena zbog redovnog i obilnog rađanja. Plod je krupan, ovalnog oblika i tamnoplave boje. Meso je sočno i solidnog kvaliteta, a koštica se lako odvaja od mesa Koristi se u svežem stanju, ali je vrlo pogodna i za preradu (rakija, sušenje plodova, džemovi). Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra.
  • Čačanska rana – Sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Požegača i Vangenhajm 1961. godine na Institutu za voćarstvo u Čačku. Rano i obilno rađa. Plod je krupan, jajastog oblika, ljubičasto-plave boje. Meso je veoma sočno i slatko, a koštica se lako odvaja od mesa. Sazreva početkom jula. 
  • Čačanska rodna – Sorta šljive nastala ukrštanjem sorti Požegača i Stelni 1961. godine na Institutu za voćarstvo u Čačku. Jedna od najrodnijih sorti šljive. Plod je srednje krupan, jajastog oblika, tamnoplave boje. Meso je slatko i srednje sočno, a koštica se lako odvaja od mesa. Koristi se u svažem stanju, za proizvodnju rakije i džemova, a najpogodnija je za sušenje. Sazreva krajem avgusta.

Fotografije

Facebook Twitter Google plus
share
keyboard_backspace search print QR arrow_upward